THE NIAGARA WATERFALLS IN MONTENEGRO
1:40 pm
Zdravo ljudi! Napokon je i ovaj post dočekao svoje svetlo dana. Mislim da sam po povratku iz Crne Gore najviše bila i uzbuđena zbog istog, a u nedostatku slobodnog vremena tokom celokupnog septembra, sebično sam "ćuškala" u stranu njegovo pisanje. U strahu da ne propustim neki utisak više koji sam ponela sa crnogorskih vodopada, jer možda me je baš mučila pomisao da neću moći dovoljno dobro kroz fotografije i tekst da vam prenesem doživljeno iskustvo. :)
Sigurna sam da ukoliko nemate rodbinu ili nekog bliskog u Crnoj Gori, nikada niste ni bili u prilici da je posetite dalje od samog primorija. Lično sam ljubitelj obilaženja istog, ali i boravka u samoj Podgorici! :) Koliko god njeni stanovnici tvrdili da je taj grad prilično tih i da se ništa preterano zanimljivo ne dešava u njemu tokom cele godine a ponajmanje leti, moj boravak u njemu je uvek jako zanimljiv i ispunjen viđanjima dragih ljudi pa mogu sa sigurnošću reći da mi nikada nije dosadno tokom ostajanja u Podgorici.
Sticajem okolnosti, posle divnog avgusta u "otadžbini", porodične obaveze su me i u septembru odvele tamo. Nisam se ni najmanje bunila i jedva sam čekala da nadoknadim sve ono što mi nije moglo stati u prošlih deset avgustovskih dana. Prva neispunjena aktivnost na listi bila je poseta Nijagarinih vodopada. Da! Sigurna sam da čudno zvuči jer i ja sam se prva zapitala: "Kakvi Nijagarini vodopadi u Crnoj Gori?". A sve je počelo na predlog jedne divne žene Sanje, u ovom slučaju da vam bliže objasnim, u pitanju je jetrva moje tetke Bojane. :) Kao što sam pomenula, moja porodica u Crnoj Gori je bila krajnje raspoložena da mi pomogne oko najsitnijih detalja u vezi svih svojih blogerskih planova za vreme ostajanja. I pored Sanjine najbolje volje da mi pokaže divne vodopade, oni su presušili za vreme mog prvog boravka u Crnoj Gori. Usput sam saznala da je to česta pojava tokom avgusta meseca. Po povratku u istu, mojoj sreći nije bilo kraja kada sam shvatila da je Sanja i dalje zainteresovana za ostvarenje naše zajedničke blog ideje. :)
Kada smo tek stigli, moj pogled nije znao na koju stranu pre da se usmeri. Zaista sam se osećala kao u dalekom inostranstvu, bilo je teško poverovati da nas od Podgorice deli samo četiri kilometra. Na samom ulazu pruža se kanjon reke Cijevne (koji možete videti na fotografijama) a on se ujedno i smatra jednim od najlepših u Crnoj Gori. Zanimljivo je saznanje da je ovaj kanjon sve do 1912. godine bio i granični pojas između Crne Gore i Osmanskog carstva. Po priči meštana, vodopad je sazidan pre 150 godina i to u nekoliko navrata, pošto se u prvim pokušajima obrušio.
Nadam se da vam se dopao ovaj post, koji je drugačijeg tipa od svih dosadašnjih na mom blogu. Možda sam mu baš iz tog razloga posvetila više pažnje jer je za mene bio potpuna novina. Možda i nije loše što je objavljen za početak jeseni, kako bi nas sve odvratio od kuknjave i žalbe na novonastalu hladnoću u Beogradu. :)
Želim vam lep ostatak dana.
Katarina
OUTFIT
T-shirt: Koka Mne
Leggings: Oysho
Sneakers: Nike
Camera used: Canon EOS Rebel T3i
2 comments
da vodopadi su zaista sjajni i lepo izgledaju na slikama!
ReplyDeletehttp://highheelpoodl.blogspot.rs/2016/10/jeans-and-stripes.html
Jeste ali kažu mi da znaju i više da napadaju :)
Delete